Monday, 29 August 2016


El libro de Branka Bezic Filipovic está publicado completo en la web. Son 150 páginas en cada idioma: croata, español e inglés




Saturday, 27 August 2016

13 - Siglos XII al XV, ciudades croatas - 2000 Años de historia de Croacia

GASPAR GLAVIC: MIS LECTURAS SOBRE LOS 2000 AÑOS DE LA HISTORIA DE CROACIA

SIGLOS XII AL XV, CIUDADES CROATAS

A partir del siglo XII ciudades dálmatas como Dubrovnik, Šibenik, Nin, Škradin, las islas de Hvar y Korčula, deseaban y obtienen la autonomía y los privilegios tal como la tenían las ciudades romanas. El desarrollo de las ciudades croatas es muy parecido al camino recorrido por otras ciudades europeas, sobre todo las instaladas a orillas del mar. Estas ciudades marítimas, después de la caída del Imperio Romano, obtienen su autonomía ante el vacío de todo poder central y que, sobre todo a partir del siglo XI y XII, la población croata en dichas ciudades se convierte en mayoritaria.


ZAGREB CAPITAL DE CROACIA

Antes de ver algunas ciudades del Adriático croata, es interesante conocer Zagreb y su historia, que comienza con dos colinas vecinas sobre las cuales se construyen dos ciudades: Kaptol - rico centro eclesiástico - y Gradec - población de buenos artesanos y de aún mejores comerciantes, locales y foráneos. En 1094, siendo ya Kaptol un obispado, en un documento aparece por primera vez el nombre de Zagreb. A pesar de las mutuas rivalidades y escaramuzas, las dos ciudades vecinas se mantuvieron hasta el 1241, año en que el rey Bela IV, perseguido por los Tártaros, se detiene con su séquito en Grades. Dichos artesanos y comerciantes, por lo visto predecesores de los hosteleros actuales, cogieron la oportunidad al vuelo y durante ocho meses enteros le brindaron al rey el mayor confort y protección posibles. Este se sintió agradecido y en 1242 le otorgó a Grades el título de "Ciudad real libre" concediéndole así mismo una serie de privilegios. El documento en donde constan estos hechos se denomina «Real Cédula Aurea». Aquellos privilegios y aquel status no incluían a Kaptol. Esta circunstancia originó nuevas enemistades que en vez de disminuir fueron aumentando, sin soñar siquiera que un día se unirían, las dos ciudades vecinas arremetieron violentamente una contra otra en 1396. En recuerdo de aquel conflicto, una calle lleva hoy el nombre de "Puente Sangriento". En 1557 Zagreb se convierte en la capital de Croacia, en donde tendrá su sede el gobernador (Ban). El parlamento croata (Sabor), se reúne ya sea en Gradec o también en Kaptol. La nobleza feudal hace construir sus palacios en Gradec, a pesar de que en las cercanías posee castillos y tierras cultivadas por siervos y campesinos libres, pero desposeídos. También aquí existían espíritus rebeldes y con ideas propias. Algunos de ellos se dieron cuenta tempranamente de que el mundo no debe necesariamente ser organizado de modo que unos solo tuvieran que trabajar y los otros gozaran de todos los derechos. En 1573, encabezado por Matija Gubec, el campesinado organizó una de las rebeliones más grandes de aquel tiempo, a la que el ejército feudal ahogó a sangre y fuego. El espíritu rebelde sin embargo, se mantuvo intacto.




Gaspar Glavic: Mis lecturas sobre los 2000 años de la historia de Croacia


Tuesday, 23 August 2016

[2a. NORTH AMERICA] Croatian Traces in the World - Branka Bezic Filipovic


[1b. NORTH AMERICA] Croatian Traces in the World - Branka Bezic Filipovic


[2a. SOUTH AMERICA] Croatian Traces in the World - Branka Bezic Filipovic


[1b. SOUTH AMERICA] Croatian Traces in the World - Branka Bezic Filipovic


Australian Croatian Congress - Zastupništvo dijaspore u Hrvatskom saboru



 Izjava za javnost
Na uvid hrvatskim političkim strankama, hrvatskoj javnosti

Predmet: Zastupništvo dijaspore u Hrvatskom saboru

22. kolovoza 2016. godine

Poštovani,

sljedeći izbori za zastupnike u Hrvatski sabor već su raspisani, zato ovaj prijedlog u tom pogledu kasni, ali ne kasni da ga se pomno prouči, diskutira i eventualno usvoji u vrijeme sljedećeg Sabora kako bi jednom prihvaćen postao dostupan hrvatskim biračima na sljedećim izborima za Hrvatski sabor. O čemu je riječ?

Kako sada stoji, Hrvati izvan RH imaju tri zastupnika u Hrvatskom saboru,  birana u XI. izbornoj jedinici. Problem je u tome što ta tri zastupnika ustvari predstavljaju uglavnom Hrvate iz Bosne i Hercgovine i mogli bismo reći, Hrvate iz Europe i moguće Hrvatske manjine, dok nas, koji živimo u prekomorskim zemljama, nitko ne zastupa.

Ovo kažem iz čistog razloga, da osim onih prvih izbora 1992. godine, u sljedećim, pogotovo kada je broj zastupnika smanjen od dvanaest na tri zastupnika , silom prilika i načinom biranja zastupnika, stvarna dijaspora (prekomorske zemlje) nemaju svog zastupnika u Saboru. Trojica izabranih zastupnika , uz koje iznimke tijekom godina, pokazili su malo interesa za nas koji  živimo u prekomorskim zemljama, a nama su skoro nepoznati.

“Oni ustvari predstavljaju tzv. dijasporu iako ogromna većina glasača proizlazi iz Bosne i Hercegovine (BiH). Rekao bih da to daje krivu sliku iseljeništvu, ispada kao da smo ih mi koji živimo vani izabrali u velikoj većini, dok se zapravo tu radi o glasovima autohtonih Hrvata koji ne žive u dijaspori, nisu se iselili, nego žive u zemlji gdju su i rođeni, tj. u BiH. (BiH nije iseljena Hrvatska, nije dijaspora)!?”

Nasuprot tome, broj glasova iz Australije na posljednjim izborima jedva je prešao tisuću! Ništa bolje nije bilo ni u Americi. Siguran sam da bi bilo mnogo bolje i lakše sadašnjoj trojici zastupnika za XI. izbornu jedinicu da i dalje predstavljaju Hrvate iz BiH, zatim Hrvate Europe i Hrvatske manjine, a stvarnu dijasporu, prekomorske zemlje, u vidu udaljenosti i prostranosti, prepuste novim zastupnicima.

U Hrvatskoj se tom problemu, zastupništvu dijaspore u Saboru, nije dalo dovoljno pozornosti. To je izraz stanja i odnosa na relaciji Domovina i izvandomovinstvo, nedovoljnog konkretnog interesa, osim onog prividnog.  Znači, ne radi se samo o specifičnom zastupništvu u Saboru, nego i jačem i učinkovitijem međusobnom povezivanju Hrvata izvan RH i Hrvata u RH.

Ono što se traži je da dijapsora, a na to se misli na Hrvate koji žive u prekomorskim zemljama, imaju svoje vlastite zastupnike u Hrvatskom saboru.
Zato predlažemo da uz postojeća tri zastupnika, broj istih poveća (vrati) za još tri, s time da dotični budu autohtoni, potječu iz zemalja (kontinenata), jedan za Južnu Ameriku, jedan za Sjevernu Ameriku i jedan za Australiju i Novi Zeland.

Ovim bi se postiglo sljedeće:
·         Zainteresiralo bi se hrvatske glasače iz dijaspore koji se dosad slabo odazivaju na izbore da se aktivnije uključe, znajući da sada imaju svoje ljude u Saboru
·         Hrvati dijaspore dobili bi direktni glas u Saboru
·         Pomoglo bi Hrvatskoj jer bi se ojačale veze, a time i moguća ulaganja te povratak Hrvata koji žive izvan RH.
·         Ojačala slika hrvatskog naroda na globalnoj razini, uključenjem u društveni i politički život Hravtske što većeg broja njenih građana neovisno gdje oni živjeli.

O pitanju direktnog zastupništva u Saboru razgovaralo se na raznim skupovima i sastancima dijaspore.Tako je na nedavno održanom Susretu južnoameričke dijaspore ( u Santa Cruzu u Boliviji od 28. do 30. travnja 2016. godine), na kojem su prisustvovali delegati iz pet zemalja Južne Amerike, u  zajedničkoj deklaraciji pod točkom 3. navedeno:

“Ako se uistinu želi uključiti u društveni život stotine tisuća Hrvata hrvatske dijaspore, što garantira članak 44. Zakona o Odnosima Republike Hrvatske s Hrvatima izvan Republike Hrvatske, koji osigurava uključivanje Hrvata izvan Republike Hrvatske u društveni i politički život Republike Hrvatske, onda je neophodno da se i nama omogući da imamo svoje stvarne predstavnike u Saboru Republike Hrvatske. Predstavnici hrvatske dijaspore, okupljeni na ovom skupu očekuju da nam Vlada Republike Hrvatske omogući ostvarenje tog ustavnog prava i predlažu da u Saboru postoje dva (2) naša saborska predstavnika, jedan za Ameriku i drugi za Australiju, Novi Zeland i Južnu Afriku“.

Ovaj prijedlog su podržali su predstavnici  Hrvata Sjedinjenih Američkih Država i Hrvata Kanade kao i predstavnici Hvata Australije i Novog Zelanda.

Bio je prijedlog da u Saboru budu predstavnici Hrvata razmjerno broju državljana RH izvan domovine Hrvatske. Koliko je to ostvarljivo upitno je, osobno smatram da naoko ovakav pristup izgleda demokratski ispravan, ali ovdje nije pitanje ispravnosti, nego učinkovitosti.  Ne želi iseljeništvo biti protuteža Domovini, natjecati se tko će privući više glasova, nego je želja nas vani da konstruktivno pridonesemo boljitku, nepretku života u Domovini, a  u isto vrijeme da mi Hrvati izvana granica Lijepe naše ne ostanemo napušteni, zapostavljeni.

Naglasak je na globalizaciji hrvatskog naroda, na shvaćanju da Hrvati ne žive samo u RH ili ususjednoj BiH, nego diljem svijeta, i kao takvi imaju pravo, zakonski i kao hrvatski državljani, da budu zastupani u Hrvatskom saboru.
Veliki je broj  mladih ljudi, potomaka naših iseljenika koji su rođeni i odgojeni vani,  koji mogu i žele pridonijeti napretku u RH , te su spremni  uključiti se u društveni i politički život RH, s novim pogledima i perspektivom budućnosti.




Nedavna politička previranja u Hrvatskoj pokazala su da je to moguće, da ljudi izvana mogu biti dio domovinske političke scene. Ako je trenutačno taj pokus zakazao, to ne znači da je propao. Treba na tome ustrajati, pričekati bolje prilike.

Promjene koje zagovaramo mogu samo koristiti a ne štetiti Republici Hrvatskoj.  Uključivši direktno u njen život još uvijek neiskorišteni potencijal iseljene Hrvatske, hrvatske dijaspore, pridonijet će njenoj, ne samo ekonomskoj, nego i demografskoj obnovi.
             
             S poštovanjem,



           Stjepan Asić
            predsjednik

                       11 Colebrook Circle, Secret Harbour
Western Australia, 6173
                                              Tel/Fax: 061-8- 9524 7071, Mob: 0424404180
                             E-mail: asicnet@iinet.net.au